Ponekad nas potpuno neočekivane i spontane situacije, kao i neki dobri ljudi, podsete na zaboravljene arome ili davnašnje radosti na koje smo (iz ko zna kojih razloga) zaboravili.
Upravo je i mene nešto tako podstaklo da pripremim ovaj starinski i neprevaziđen kolač, koji sam neopravdano zaboravila – komisbrot.
Nije mi dugo trebalo da ponovo pokleknem pred njegovom lepotom i neopisivom aromom, kojom je tog dana preplavio naš dom.
Ovo je više sladak hleb nego tipičan kolač, koji će biti odlična užina uz belu kafu. Sećate se tog napitka? Nekada se užina (naročito slatka) nije mogla zamisliti bez bele kafe. Krofne nisu bile krofne ako uz njih nije bilo ovog toplog napitka. Dobro… Možda me komisbrot zbliži sa još nekom od ukusnih i dragih uspomena?
Potrebne namirnice: 90 g belanaca (6 krupnijih jaja), 90 g šećera, 90 g brašna, 1 prašak za pecivo, 1 pomorandža (sok i korica), 30 ml ulja, 50 g oraha, 20 g čokolade za kuvanje, 30 g suvih smokvi, 10 g suvog grožđa.
Način pripreme: Suve smokve iseći na krupnije tračice, pa pomešati sa suvim grožđem i dodati malo brašna, pa promešati kako bi se komadići dobro obložili brašnom – na ovaj način voće neće potpuno propasti na dno kolača. Čokoladu iseckati ili izrendati na krupno rende. Orahe ne seckati. Belanca blago umutiti pa uz postepeno dodavanje šećera umutiti u švrst sneg. Dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo i umutiti smesu. Zatim, dodati rendanu pomorandžinu koru, sok i ulje, pa sjediniti sastojke. Na kraju dodati čokoladu, orahe, suve smokve i suvo grožđe pa promešati. U kalup za hleb (12×30 cm), obložen pek-papirom ravnomerno sipati smesu. Peći u ugrejanoj rerni na 200ºC oko petnaest minuta, a zatim još oko 50 minuta na 100ºC. Pečen kolač ostaviti u rerni dok se ne prohladi. Zatim, kolač izvaditi iz kalupa, odvojiti od papira za pečenje i ostaviti na rešetkastoj podlozi da se potpuno ohladi (najbolje preko noći). Seći na tanke kriške i poslužiti. Čuvati u limenoj kutiji ili posudi sa hermetičkim zatvaranjem.
Napomena:
S vremena na vreme rado pripremim komisbrot ali mi nikada jaja (belanca) nisu iste težine, što je najbitnija stavka po kojoj se dalje treba usmeravati u pripremi ovog kolača.
Težina šest belanca varirala je od 88 do 160 g, u zavisnosti od proizvođača. Što je više nego velika razlika. Najbolje je uvek izvagati belanca (uvek pravim u kalupu navedenih dimenzija i nikad sa manje od šest belanaca kako bi kalup bio pun), pa koliko teže belanca, dodati toliko grama šećera i brašna. Količinu ostalih sastojaka nije potrebno menjati.
Divno izgleda i najlepse prija uz soljicu tople kafe ili caja.:) Jedan od onih divnih starinskih recepta, baka ga je uvek pravila u kombinaciji sa grilijas trouglom posto tu idu samo zumanca.:))
Hvala, draga. Zaista očaravajući kolač bez obzira što je asocijacija na neka stara vremena. Mada, ja baš takve stvarčice volim ☺ Hvala za podsećanje za grilijaš trougliće… ♥
Ovo nisam nikad pravila, što ne znači da neću. Lepi su starinski kolači
Slažem se. Imaju poseban šarm. ☺ Probaj, mislim da se nećeš pokajati. ♥