POSNA PROJA
Ne mora uvek da bude u vreme kada ga kao takvog očekujemo. Početak može naići i pre kraja neke situacije, priče, odnosa, života… Taj početak nikako ne izgleda kao novina već kao krah i raspad date komunikacije, prilike, procesa itd. Ali svaki kraj je novi početak, a sve što ima početak ima i svoj kraj. Što pre to usvojimo lakše, lepše i pametnije ćemo potrošiti ovaj život. Skoro svi smo svesni (instinktivno, intuitivno ili zdravorazumski) kada je vreme za novi početak i kada se nečemu približava kraj. Velika je opasnost dopustiti da kraj traje što duže. Tako se ne odlaže njegov dolazak, tako se uzalud troši vreme, narodski rečeno. Nije svaki kraj i gubitak. Uverila sam se u to više puta. Najveći (do tada poznavani) gubitak doneo mi je sreću baš onda kada nisam bila sposobna da u nju verujem i da je osetim.
…
Nikada se nisam vezivala za predmete ili prostor. Sa ljudima je bilo nešto drugačije. Svojom voljom ili srcem vezivana a tuđim dlanovima šamarana naučila sam se šta mi je činiti. Htela ja to da priznam sebi ili ne, istina je takva. Ljudi udaraju iz sve snage, posebno kada su svesni da nisu dorasli onom na koga udaraju. Takvima nikada ne uzvraćam. Ne služim se njihovim oružjem. Ne trošim dalje život, ljubav, posvećenost i dobronamernost na njih.
U takvim situacijama uvek se izrodi veliko dobro, koje sa sobom nosi nauk ili lekciju (mada, ja sam od onih kojima su i lepe prilike, srećni trenuci i smeh uvek donosili lekcije jer sam sama odabrala da iz njih učim). To dobro je osećaj kada sam u isto vreme skrhana ali nikad jača i sa još čvršćom odlučnošću verujem u sebe, u poimanje sveta oko sebe, u Njegovu promisao, u to šta je dobro a šta loše i koliko ono loše može dugo da živi i održi se u nama ili oko nas. Taj osećaj istine, ljubavi i dobra u meni uvek je jači (kroz život je postajo prisutniji, snažniji, intenzivniji) od onog ujeda, udarca, posekotine koja me je zadesila.
Kakve ovo veze ima sa naslovom i receptom – posna proja?
Baš nikakve. Kao što znate, ove strane su mnogo više od beležnice recepata. Ovde se beleže i moji životni trenuci. Skoro, po pravilu na odloženo jer jedino tako mogu da sagledam sve i kažem koju, ponekad pametnu, reč.
Potrebne namirnice (12 mafina): 150 g projinog brašna, 150 g belog brašna, 1 prašak za pecivo, ½ kafene kašike soli, 120 ml ulja, 300 ml tople vode.
Način pripreme: Uključiti rernu da se zagreje (na 220°C). U dubljoj posudi promešati projino i pšenično brašno, so i prašak za pecivo. U to dodati ulje i vodu te smesu promešati da se dobije testo bez grudvica, nalik masi za palačinke. U kalup za mafine naliti pripremljeno testo i peći dok ne dobije rumenu boju i dok se ne odvoji od oboda kalupa (oko 25 min). Služiti po volji.
~ Jelo američkih Indijanaca na meniju srpske kuhinje – proja ~
19 thoughts on “POSNA PROJA”
Comments are closed.
Majstorice. Ne prestaješda me iznenađuješ. Ne samo receptima.
♥ si, Negić. Hvala ti puno.
Odlično, Nale.. od uvoda do proje. Mnogo volim posnu proju <3
Hvala ti, draga. I ja sam takva. Meni je posna mnogo lepša nego sa sirom ili kako već… ☺♥
Odlične! ♥ Uz jela od kiselog kupusa legnu ko kec na jedanaest!
Ova se baš fino udružila sa podvarkom 😉 Ništa bolje nego kiseli kupus i projino brašno, slažem se. ☺ Hvala ti, Gago! ♥
'ukrala' sam recept:http://katinspajz.blogspot.rs/2016/02/posna-proja-sa-cia-semenkama.html. Deca htela proju, pa im pravila onu koju obično pravim, a sebi smutila ovu. Ne možemo da dođemo sebi koliko nam se ova više svidela.
Hvala puno na isprobavanju i podeljenim utiscima. ☺ Može se reći proja ko proja ali meni je ova srazmera sastojaka sjajna i najviše je volim. Hvala na lepim rečima. Baš su lepe onako istačkane tj. na tufnice. ☺
Zadovoljstvo mi je kada čujem da neko sprema nešto sa Coolinarije i da je zadovoljan. Puno pozdrava! ♥
Kada isprobam sa toplim belim pšeničnim pivom umesto tople vode javim kako je ispalo!;)
Biće to pravo "zamešateljstvo". 😉 živeli!
I mene isto, svaki pad me ojača, možda malo zaledi, ali ne slomi…
Znači, dok je jake volje i duha u nama možemo dalje ☺ ♥
Nale draga kako me uvijek dirneš i pogodiš baš gdje treba i kada treba, odličan uvodni tekst kojemu sam se više puta vraćala, jutros ponovno, i opet si mi dala razmisliti.
A muffini , odlično izgledaju , u okus ne sumnjam da osvaja.
Drago mi je što moje reči dopiru do tebe, draga Brankić… Volela bih da je neka vedrija tema ali i ovo je sastavni deo života – najviše je takvih, valjda.
Lepo je pročitati tvoju pohvalu. ☺♥
E nek je moja tvrda ko kamen. Katastrofa. Pratila sve, korak po korak. Konja mogu da ubijem sa njom. Hvala za recept.
Žao mi je zbog Vašeg nezadovoljstva. Drago mi je da ste izneli svoje utiske o receptu. Ovakve kritike su od velikog značaja. Mada, do sada se niko nije javio sa zamerkama u vezi sa ovim receptom, naprotiv.
Hvala Vama na poverenju koje ste mi ukazali. Nadam se da ćete naći recept kojim ćete biti zadovoljni.
Upravo sam napravila projice po vašem receptu, verujte mi, ispale su mi bolje nego sa druga dva recepta, oba sa jajima i sa jogurtom, kiselom vodom..ispadnu presuve i pretvrde. Ove su divne, vazdušaste, spolja hrskave, unutra mekane. Hvala :)!!!!
Draga Milice, hvala na javljanju i baš mi je drago da ste zadovoljni.
Upravo tako, ove projice zaista budu vazdušaste i mekane. Nisu potrebni posebi sastojci već prava mera.
Nema na čemu. Zadovoljstvo je moje.
Lep pozdrav. ♥♥♥
Prezadovoljna sam :), od sad samo tako pravim! Ispoštovala sam sve kako ste napisali i nisam mogla da verujem koliko je dobro ispalo! Hvala vama i veliki pozdrav!