Domaći kolač koji pamtim od najranijeg detinjstva, a koji se i danas s vremena na vreme nađe na mojoj trpezi jeste koh. Volim da osetim pod zubima strukturu ovog kolača, koji je ujedno predivno sočan, a sa druge strane dovoljno kompaktan da se ima šta zagristi. Jedina mana mu je što brzo nestane tj. plane…
Odavno sam shvatila da pripadam kategoriji čulnih osoba. Nekada je moja priroda bila jača od mene same i nisam ni znala zašto se, uprkos mojoj volji, neki impulsi vrtoglavo okreću na mom životnom ringišpilu. Znala sam mnogo toga osetiti a da se nečemu i ne približim, bilo da je u pitanju fizička prisutnost ili ne….
Čorbe poput ove su mi više nego drag obrok i rado uživam u ukusima koje nam proleće ove godine polako i sramežljivo donosi. Prvi i jedini vesnik proleća za mene je sremuš, a tik uz njega je i livadsko zelje. Dva, meni omiljena, prolećna sastojka često se tokom ovih dana mogu pronaći u mojoj ostavi….
Kao detetu, sam pogled na panj-tortu budio je u meni posebno interesovanje za otkrivanje slojeva i pitanja kako je moguće da je majka od onog rolata napravila nešto što baš liči na cepanicu? Gde se nalaze sastavi, od koliko je slojeva napravljen rolat, da li je fil jednake debljine kao biskvit, čime su napravljene šare…
Pored palačinki, grancle i vanilice su kolači koji me uvek pozivaju u dane najranijeg odrastanja, jesenje ili zimsko popodne, sećanja na sve slave i kolače koje su mi domaćice nakon obilnog gošćenja pakovale „za kući“… Današnja priča odnosi se baš na male, prhke, nežne i zaista neizbežne kolače koji su vrlo značajan segment srpske tradicionalne…