Odavno sam shvatila da pripadam kategoriji čulnih osoba. Nekada je moja priroda bila jača od mene same i nisam ni znala zašto se, uprkos mojoj volji, neki impulsi vrtoglavo okreću na mom životnom ringišpilu. Znala sam mnogo toga osetiti a da se nečemu i ne približim, bilo da je u pitanju fizička prisutnost ili ne.
Pamtim i osećaje koji su me uvek vodili mojim, pravim, putem. Ali, pamtim i udarce kada nisam poslušala te iste osećaje, zbog čega sam se kasnije kajala. U takvim situacijama nisam nikog ni pokušavala da zamislim da je odgovoran za moje promašaje osim mene same. Ti trenuci, u kojima se prisutnom svešću čudim svojoj nesvesti (čitaj: gluposti) umeli su u meni da izazovu bure neslućenih razmera…
U slučajevima kada sam, ako na to gledamo iz tuđe perspektive, bez razloga prekidala prijateljstva, rodbinske odnose, poslovne saradnje, kontakte sa poznanicima, povlačeći sebe iz tuđih života, isključivo sam ja bila ta koja je nosila odgovornost za svoje pametne odluke, baš kao i onda kada su moji postupci urodili promašajima.
Ne trudim se da sebi olakšam. Možda bi trebalo. Prihvatila sam grubu realnost da priča uvek može teći različitim redosledom, kao i da ista priča može biti ispričana na različite načine. Neka bude tako, neka svako ima svoju priču u koju veruje, u kojoj je pozitivac ili heroj. Manje je stvari za objasniti. A, meni se stvarno ne da objašnjavati onima koji nisu u stanju da razumeju.
Svaki od proživljenih trenutaka u meni je ostao upamćen po nečemu specifičnom, najmanje po onom osnovnom tj. samom razlogu svog nastanka. Uglavnom sam ih pamtila, kao i većinu drugih stvari, po mirisima. Aha! Čulo mirisa mi uvek pomogne da se setim nečega iz dalje ili bliže prošlosti. Ono po čemu pamtim najslađe dečije radosti, dane kada iz čista mira ne mogu da nateram mozak da radi dovoljno dobro kao do tog doba, topliji prolećni povetarac, prvi aprilski sladoled, grupu devojčuraka koja se posle sedmog časa popodnevne smene šetajući gradskim ulicama, u ne tako sjajnim vremenima, bezbrižno vraća kući, šetnje Knezom i kasnovečernji obilazak Kalemegdana, užurbanu potragu za lepim cipelama, isprobavanje prošlogodišnje odeće i bespotrebno upoređivanje tipa ”kako mi ovo stoji sada, a kako mi je stajalo onda”, prvo košenje travnjaka, praznovanje Vaskrsa… – jeste miris sarmica od zelja.
Iznenađeni? Sve ovo i onda sarmice?!
Sarmice od zelja imaju specifičnu, nenametljivu a neodoljivu aromu, u čemu ima mnogo posebnosti. Ovo jelo je jedno od mojih omiljenih i sigurno jedno od najranije upoznatih.
A, neki kažu da nisam ni loša u njegovoj pripremi. No, moram da obuzdam sujetu. Zato, posle “pritiskajućih” redova evo i onih zbog kojih se i družimo. DakleM, sledi recept.
Potrebni sastojci:
(za 30-ak sarmica)
4-5 veza zelja srednje veličine
1 supena kašika masti
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
300 g junećeg/telećeg mlevenog mesa
1 kafena kašika soli
1 supena kašika suvog začina
½ kafene kašike bibera
50 g pirinča okruglog zrna
150-200 ml vruće vode
Način pripreme:
Pristaviti oko 1-1.5 l vode da zavri. U međuvremenu, zelje oprati i očistiti od zedebljale stabljike. Najlekše je list presaviti na spoljnu stranu, po dužoj strani, a nožem zarezati skoro do samog lista. Pri tome, voditi računa da deo stabljike ostane kao spoj obe strane.
Zelje ostaviti u djuvečaru ili drugi sud koji vam odgovara, pa preliti proključalom vodom. Nakon par minuta zelje prebaciti u sud sa hladnom vodom do filovanja i motanja sarmica. U tiganju rastopiti mast i dodati sitno iseckanu glavicu crnog luka, blago posoliti, te fino prodinstati na umerenoj temperaturi sve dok luk ne postane mekan i staklast. U to dodati sitno seckan beli luk, mleveno meso i sve začiniti. Ovde obratiti pažnju na usitnjavanje mlevenog mesa, koje ne sme ostati u grudvicama već mora biti razloženo. Pržiti kratko (dok meso promeni boju i dobije svetliju nijansu), pa dodati pirinač. Uz povremeno dolivanje vruće vode dinstati desetak minuta. Sve zajedno sjediniti i time filovati pripremljene listove. Pirinač je neophodno kuvati kako ne bi probijao i cepao tanko lišće zelja dok se rola sarmica.
Pažljivo uzimati po dva-tri lista pripremljenog zelja i stavljati na radni deo licem (glatkom stranom) ka dole. Fil stavljati uz donji, širi deo lista i zavitijati sarmice na isti način kao i klasične sarme. Poželjno je fil u sarmicama dobro stisnuti tj. upresovati tokom motanja sarme.
U odgovarajući sud (P=20-ak cm) usuti malo vode (da prekrije dno) i gusto ređati sarme počevši od ivica posude (u više unutrašnjih krugova), sve dok se posuda ne ispuni sarmama. Tiganj (bez ostataka pirinča i sl.) napuniti sa malo vrele vode kako bi se ostaci masnoće sprali i time preliti sarmice. Sarmice kuvati poklopljene, na umerenoj temperaturi, oko 20 minuta, uz povremeno dolivanje vruće vode, ukoliko je potrebno. Uglavnom, sarmice pred kraj kuvanja ne smeju biti suve. Služiti dok je vruće, uz (domaće) kiselo mleko.
