« Zdravlje zuba se ne može poistovetiti sa lepim osmehom, zar ne? Postoji mnogo toga što samo struka može da uoči, a krije se iza širokog osmeha. Koji su najčešći problemi koje pun osmeh ume da sakrije?
Dobro zapažanje! Da, ima toga da pacijenti primećuju samo prednje zube i javljaju se tek ako se problem vidi pri osmehu. A pri tom zaboravljaju da već dvadeset godina nemaju prvi molar tj. šesticu. Gubitak prvog molara, najčešće donjeg, bih navela kao prvi “skriveni” problem. Veliki broj ljudi izgubi ove zube već u osnovnoj školi. Srećem mnoge od njih kojima niko nikada nije rekao da taj zub treba nadoknaditi.
Danas je, ipak, drugo vreme, koje zahteva od lekara da dobro pojasne sve što smatraju da treba da urade. To jeste nekada naporno ali je ispravno prema pacijentu.
Dakle svaki zub (osim umnjaka) koji izvadimo, treba planirati kako ćemo nadoknaditi. Posledice mogu da budu brojne i da dovedu do toga da se čitav zubni sistem poremeti: zubi oko mesta izvađenog zuba se pomere, naginju, dolaze u nepravilan kontakt sa zubima suprotne vilice; zubi suprotne vilice izrastaju u prazan prostor; ceo sistem je poremećen, a protetičar više ne raspolaže prostorom za nadoknaditi taj jedan zub.
Od ostalih skrivenih problema navela bih impaktirane umnjake i potrebu za ortodontskom terapijom. Umnjaci nekada ne daju ozbiljne simptome, a umeju da ugroze susedni molar. Ovo se najčešće događa sa horizontalno polomljenim umnjacima u donjoj vilici, koji prave parodontalni džep ka “sedmici” i time ugrožavaju njenu stabilnost, usput dovodeći i do karijesa korena sedmice. Rezultat je često takav da i sedmica i osmica budu za vađenje. Ovo se sve može izbeći pravovremnim vađenjem umnjaka.
Ortodontska terapija se, takođe, izbegava od strane pacijenata, osim ukoliko sami ne primećuju neku nepravilnost položaja prednjih zuba. A dešava se da, zapravo, problem leži u dubokom zagrižaju ili nekoj drugoj anomaliji. Šteta je što su se mobilni ortodontski aparati predugo zvali “one proteze koje se samo noću nose”. Ortodontski aparati se nose oko šesnaest sati dnevno i samo tada daju rezultate. Previše generacija nosilaca proteze nije iskoristilo tu šansu da do puberteta ima lepo poređane zube. Na kraju su morali da nose fiksnu protezu, što se moglo izbeći pravilnim nošenjem mobilne.
« Prema tvom dosadašnjam iskustvu, šta se pokazalo kao najveći problem zdravlja zuba?
Kao što sam i pominjala, strah. Zbog straha se rešavanje problema odlaže. A problemi u usnoj duplji ne prolaze sami od sebe, već se čekanjem na posetu stomatologu produbljuju.
Drugo, nedovoljno učenja o tome koliko je značajno za ceo organizam da nam zubi budu zdravi. Ukoliko neko “gaji” zube sa karijesima i procese koji nastaju od nelečenih zuba, on u svom telu nosi gomilu bakterija. Bakterije ne miruju, već kruže po organizmu, pa se kasnije nalaze u srčanim zaliscima pacijenata koji su preležali bakterijski endokarditis.
Dakle, zubi nisu samo estetika i zdravlje zuba moramo prestati da posmatramo kao kozmetičku proceduru.
Što se učestalosti oboljenja tiče, mrtva je trka između karijesa i parodontopatije. Parodontopatija je pritom još manje shvaćena od strane pacijenata i manje joj se značaja pridaje. Ali, važno je zato da znate da ukoliko imate generalizovanu parodontopatiju (obolele desni oko svih zuba obe vilice), imate ranu na desnima koja je veličine vaša oba dlana! A sigurna sam da bi ste, da imate krvave dlanove, otišli hitno kod lekara. Isto treba uraditi i sa desnima koje krvare. Nema zanemarivanja i kućnih lekova, nego pravac kod stomatologa. U suprotnom, dolazite u situaciju da će svi zubi koje imate, u jednom trenutku biti za vađenje.
« Ordinacija nudi i usluge dečje stomatologije. Kako mali-veliki ljudići savladavaju strah od zubara i šta je ono što ih najviše muči?
Ono što bi definitivno popravilo stanje zdravlja usta i zuba u našoj zemlji je redovno odvođenje dece kod stomatologa. Sa decom je važno biti prvo dobar psiholog, pa onda stomatolog. Moram da priznam da se ovom oblašću više bavi moja koleginica, dr Ana Matković.
Ana i ja radimo zajedno osam godina. Mi smo odličan tim. Odlično se dopunjavamo i razumemo. Osim toga, Ana je i moj stomatolog. Ona ume sa decom da uspostavi odličnu komunikaciju i dosta je ulagala u znanje na tom polju. Pohađala je brojne seminare iz oblasti dečije stomatologije. Ja sam često zadivljena kako izlazi na kraj sa decom koja su prošla brojne stomatologe, a stekla poverenje samo u Anu. Da ne bude zabune, dr Ana Matković bavi se i drugim delovima stomatologije – endodoncijom, izbeljivanjima, protetikom.
Decu je važno dovesti na pregled kada su svi zubi zdravi. To je taj prvi kontakt sa ordinacijom tj. sa nama, kada ih učimo da peru zube, provozamo ih na stolici, pričamo i stvaramo utisak prijatnosti kod deteta. A onda se nadamo da će ga pamtiti i kada se desi prvi kvar. Mladim roditeljima dajemo savete kako da održavaju zubiće svog deteta, od najranijih dana, a onda savetujemo pregled oko treće godine.
Nažalost, imamo mnogo malih pacijenata koji dolaze sa tri godine i sa puno karijesa. Tada je već i detetu jasno da nešto nije u redu. Zubi počinju da bole i brzo se stvara otpor i strah. Teško je sa decom koja imaju tzv. karijes ranog detinjstva uspostaviti dobru saradnju. Oni su jednostavno premali da bi istrpeli sve što popravka zuba nosi. Zato je potrebno više strpljenja, pre svega od strane roditelja.
Znamo da je život brz i da biste sve da obavite za juče, ali neke stvari iziskuju vreme i strpljenje. Insistiramo na tome da se dete postepeno uvodi u svet stomatologije, da prva poseta bude blaga i bezbolna i da se radi onoliko koliko dete ima strpljenja. Ovo pomaže u 90% slučajeva i ponosne smo koliko hrabre i strpljive male pacijente imamo.
Takođe, roditeljima ćemo uvek skrenuti pažnju na pravilnu higijenu, ishranu dece, kao i potrebu za ortodontskom terapijom.
Ulaganje u decu se isplati na svim poljima, pa zato molimo roditelje da razumeju da je redovna poseta stomatologu jedan od načina na koji ulažu u zdravlje deteta!
