TART SA SPANAĆEM

Čini mi se da sam oduvek volela da jedem spanać. Taj ukus mi je baš prijao. Pamtim, dok sam bila u vrtiću volela sam da jedem i “njihov” spanać, a oni su baš u spanać ubacivali želatirane kuglice ribljeg ulja, valjda kako bismo to što lakše progutali. Aj’ pogađajte dal’ sam ih gutala? Ma, naravno da nisam. Mogla sam ih namirisati još dok mi servirka prinosi tanjirić. A, kako me od spanaća čak ni riblje ulje nije moglo razdvojiti, ja sam svaku (ali SVAKU) kuglicu ulja pronalazila, uredno oblizala spanać sa njih i ostavljala na “uši” (male ručke) tanjirića. Onda sam mirno uživala u spanaću i začuđeno gledala ostatak bande za stočićima, koja se muči nad spanaćem, jer nisam mogla da razumem kako neko može da ne voli spanać. Više puta sam (kao “dobro dete”) i pomagala da dokrajče svoje porcije. Naravno, nikom nisam bila jasna. Uostalom, nije me bilo briga. To je, uz rezance sa šećerom i orasima, bila jedina hrana koju sam rado klopala u Biserima.

Danas spanać volim možda i više nego tada. Najlepši, a ujedno i najlakši za pripremu, mi je onaj baren u mleku, bez brašna i ulja, samo začinjen solju i muskatnim orahom. Zeljanicu obožavam ali je ne pripremam baš redovno (ni sama ne znam zašto).

Tart sa spanaćem, koji danas predstavljam, često se nađe na našem stolu, a obavezno je glavni dasa na raznim okupljanjima. Preporučujem da se služi (pro)hladan (lični ukus), jer tada se ukusi najbolje raspoznaju, a ujedno i predivno nadovezuju.

Ovo nije “tart po strogoj definiciji”, već pripremljen onako kako ga ja najviše volim. Ovo navodim zbog sastojaka koje dodajem u testo (sirće i jaje), a koje klasični tart ne podrazumeva. Zatim, ivica testa je izražena tj. tart nije napunjen skoro do vrha, jer ja volim tako. A, primetila sam i da se smesa mnogo bolje ispeče (naročito u sredini) kada tart ne bude “prenapojen” tečnim filom. Obično se u fil doda mnogo više jaja i mleka nego što ja to ovde navodim ali lični ukus je nešto po čemu sam ovaj tart osmislila i zato još jednom navodim da ovaj tart nije “školski primer(ak)” 🙂 I još nešto, ako poštujemo prihvaćene definicije, ovo bi bio tart, a ne kiš zato što se ne služi odmah i zato što nema toliko tečnih sastojaka kao što kiš podrazumeva… Pa, ‘ajmo na recept.

Potrebne namirnice: Za testo: 125 g putera, 200 g brašna, 1 kafena kašika soli, 1 jaje, 50-ak ml hladne vode, 1 supena kašika jabukovog sirćeta. Za fil: 2 supene kašike maslinovog ulja, 250 g svežeg spanaća, 200 g braon šampinjona, 1 čen belog luka, prstohvat soli, 200 g stišnjene šunke, 150 g kisele pavlake, 1 dl hladnog mleka, 1 jaje, 1 kafena kašika soli i 50-ak grama trapist sira + puter za premazivanje posude. 

Način pripreme: U posudu za mešenje testa prosejati brašno, posoliti i promešati. Zatim, dodati hladan puter isečen na listiće i umešati ga u brašno tj. sjediniti (onoliko da smesa postane fino mrvičasta, kao blago vlažan pesak). U to dodati prethodno umućeno jaje, hladnu vodu i sirće, pa viljuškom sve dobro promešati. Kada je smesa pogodna za formiranje, rukama oblikovati lopticu, prekriti testo i ostaviti u frižider, oko 20 minuta. Za to vreme pripremiti fil. Prethodno opran i od vode oceđen spanać sitno iseckati. Pečurke očistiti suvim sunđerom ili četkicom, pa iseći na listiće. U ugrejan tiganj (bez dodavanja ulja) dodati spanać, pa prodinstati na srednjoj temperaturi. Nakon 5-6 minuta (tj. kada voda ispari) spanać presuti u drugu posudu, a u tiganj sipati ulje, pa dodati pečurke i sitno seckani beli luk, blago posoliti i fino dinstati sve dok pečurke ne porumene sa obe strane i višak tečnosti potpuno ne ispari. Zatim, preručiti pečurke u posudu sa spanaćem i ostaviti da se prohladi. Uključiti rernu na 220 stepeni C. Izvaditi testo iz frižidera i na blago pobrašnjavljenoj radnoj površini oklagijom kružno istanjiti testo na debljinu oko 2 mm i širinu oko 32 cm. Kalup za pečenje (okrugli, 26 cm + 3,5 cm visina ivica) premazati puterom sa svih strana. Pobrašnjaviti oklagiju, namotati testo i preneti ga na pripremljen kalup. Testo namestiti tako da ivice dobro naležu uz obod i dno kalupa. Višak testa (ono što pređe preko oboda kalupa) ukloniti nožem, a zatim viljuškom izbockati testo koje leži na dnu kalupa (po želji, ukrasiti obod utiskujući viljušku u testo). Narendati malo kačkavalja po dnu testa i staviti testo u pećnicu, tek toliko da se sir rastopi. Umutiti jaje sa mlekom, u to dodati pavlaku i so, pa fino sjediniti smesu. U tako pripremljenu smesu dodati spanać, pečurke i na kockice sitno seckanu šunku, pa promešati da se sve sjedini. Izvaditi tart iz rerne i masu ravnomerno preručiti na testo. Peći na istoj temperaturi oko 20 minuta, a zatim smanjiti temperaturu na 180 stepeni C i peći još 20-ak minuta. Pred kraj pečenja preko tarta nastrugati malo sira. Da tart ne bi poprimio tamnu boju tj. da se ivice ne bi sasušile i izgorele, dovoljno je prekriti ga alu-folijom. Pečeni tart ostaviti da se prohladi 20-ak minuta, a zatim izvaditi iz kalupa i služiti blago toplo (mlako) ili hladno.  

Ovaj recept sa velikim zadovoljstvom šaljem Snežani, ovomesečnoj domaćici igice “Ajme, koliko nas je!“.