ZAŠTO JE STOMATOLOGIJA MIŠČEVIĆ MOJ IZBOR

    Kao neko ko je do pre par godina znao samo za neprijatnosti prilikom posete stomatologu, moram reći da sam nakon našeg prvog druženja, doduše uz anesteziju, znala da za druge ordinacije ne želim ni da čujem.

    Posvećenost i toplina u radu sa pacijentima, stručnost, laka ruka i (koliko to ordinacijski uslovi dozvoljavaju) opuštena atmosfera su ono što bih sa zadovoljstvom izdvojila kao glavne karakteristike rada “Stomatologije Miščević” i mog stomatologa dr Ane Anđus.

    Dr Ana Anđus stomatologijom se bavi jedanaest godina, od čega deset godina vodi svoju ordinaciju. Završila je specijalizaciju iz stomatološke protetike, što znači da najviše voli da se bavi nadoknadom izgubljenih zuba i često ponavlja da se svaki nedostajući zub mora i treba nadoknaditi. Doktorka Ana potiče iz porodice stomatologa, tako da je u ordinaciji praktično odrasla i od roditelja nasledila ljubav i znanje iz ove specijalne grane medicine.

    Stomatologija je, inače, u velikoj meri na osnovu utisaka koje smo stvorili nepravedno optužena kao najstrašnija grane medicine. Ovog puta doktorka Ana i ja odlučile smo da vam prikažemo kako je odlazak stomatologu moguć i bez strepnje, brige i nepoverenja.

    Otud ovaj obiman i detaljan intervju koji možete pročitati u nastavku. A sve to podstaknuto ličnim iskustvom sa izuzetno profesionalnim i stručnim timom Stomatološke ordinacije Mišćević, zbog čega sam se odlučila da sa vama podelim svoju preporuku.

    Pored toga, uz kod Nale_Coolinarija, tokom septembra i oktobra “Stomatologija Miščević” nudi usluge sa popustom od 50% na UKLANjANjE KAMENCA i 15% na PLOMBIRANjE ZUBA.

    « Iz pozicije gastro blogera a sa željom da čitaocima približimo povezanost hrane i zdravlja zuba, moram te pitati koliko ono što svakodnevno jedemo utiče na stanje naših zuba npr. med, kafa, mleko, meso, presno povrće, alkoholna i gazirana pića, žvake?

    Vrsta hrane koju jedemo utiče dosta na zdravlje zuba. Ima nekih namirnica koje zubima gode ali u ishrani današnjeg prosečnog čoveka većina namirnica šteti zubima. U suštini, ono što je dobro za celo telo je dobro i za zube. Sveže povrće, pre svega. Ne toliko zbog sastava, koliko zbog toga što zahteva dugo žvakanje, koje onda deluje kao prirodno čišćenje. Potpuna suprotnost su rafinisani šećeri i kiseline iz sokova, bombona i slatkiša svih vrsta, kao i iz slanih grickalica.

    Poznato je koliko najpopularnije gazirano piće na svetu štetno utiče na zube, ali moram da naglasim da je ista štetnost i tzv. dijetalnih gaziranih pića zato što ove vrste sadrže veliku koločinu fosforne kiseline, koja utiče na rastvaranje gleđi. Neretko sam nailazila na pacijente sa vrlo specifičnim karijesima na vratu zuba, čudnih prebojenosti, obično narandžaste boje i svi su potvrdili da piju znatne količine Koka Kole.

    Ne dajte se zavarati da ćete zamenom ovog pića limunadom proći bolje. Citrusi su isto jako kiseli i konzumacija velike količine dovodi do oštećenja. Od citrusa je najmanje štetna pomorandža. Ipak, celo voće je neuporedivo korisnije od ceđenog soka. Ceđenjem koristimo samo onaj deo voća koji ima šećer a sva dobra vlakna, koja čiste zube i creva, bacimo u kantu.

    Alkoholna pića spadaju u još jednu vrstu besmislenih šećera i alkohola. Bez obzira na naše starinske običaje ispiranja rakijom, imali smo par slučajeva ozbiljnog oštećenja sluzokože usta zvog pokušaja da se rakijom smanji bol. Verujte da je sluzokoži trebalo neuporedivo više vremena da se oporavi nego stomatologu da popravi zub.

    Kao ljubitelj kafe, teško mi je da je i sama smanjim na razumnu meru, ali u njoj malo korisnog ima. Pigmentacije koje ostavlja na zubima su u rangu pigmentacija od cigareta. Takođe, pacijenti koji su izbeljivali zube i nastavili da piju kafu su imali lošije rezultate i brži povratak na staru boju. Ukoliko pacijent ne želi da prestane sa ovom navikom, tada preporučujemo da se izbegava domaća kafa (uvek popijemo i malo soca, zar ne?) i da se piju slabe kafe, po mogućstvu na slamku. Ne znam koliko je ovo izvodljivo i uvek se nadamo da će pacijenti jednostavno izostaviti kafu bar na par nedelja.

    Mlečni proizvodi su iznenađujuće dobri za zube. Tu prvenstveno mislim na sireve. Setite se francuskog običaja grickanja punomasnog tvrdog sira (koji je bazan) uz belo vino (koje je kiselo). Ovo je dobro smišljena navika jer sir poništava kiselo dejstvo vina na zube.

    Dakle, celo voće i povrće, dosta vode, dosta hrane koja se žvaće i minimalno grickalica, sokova, alkohola i kafe.

    « Iako je meso vrlo malo zastupljeno u mojoj ishrani, ipak s vremena na vreme volim da pojedem lepu šniclu uz obavezan krompir-pire, bogat ukusima putera i mleka. U skladu s tim, zanima me da li se mekana hrana (smoothie, pire, kašica, popara) kratko zadržava između zuba?

    Tekstura hrane je takođe važna. Pire i beli hleb su tipični primeri hrane koja nije dobra za zube.

    Dakle, prepuni su šećera tj. ugljenih hidrata, a time što imaju lepljivu strukturu ostaju dugo na zubima i omogućavaju bakterijama da se razviju.

    Ovo se odnosi i na med. Na stranu sva njegova dobra svojstva koja ne sporim. Čist med na zubima je sigurno loš. Posle uzimanja meda treba sačekati dvadeset minuta i oprati zube. To je idealno. Ako nemate četkicu na poslu možete kupiti jednu koju ćete nositi sa sobom. Opet, treba imati balans, dobro održavati higijenu, prati prostore između zuba i sve će biti u redu.

    « Da li je tvoj pristup lečenju zuba i ličnosti pacijenta dar ili je to ipak stvar prakse? Kakav god da je tvoj odgovor, iz ličnog iskustva smatram da je to svojevrsni dar.

    Hvala na ovakvom komplimentu. Zaista ulažem veliki trud u svoj profesionalni napredak i znanje ali i u to da pacijentima bude prijatno. Ja sam dete stomatologa, pa se nikada nisam plašila odlaska zubaru. Ali kada sam počela da radim primetila sam da je to najveći neprijatelj zuba – strah pacijenata. Jer pacijenti ne odlaze kod stomatologa upravo zbog straha već trpe nesnosne bolove, zamišljaju kojekakve događaje na zubarskoj stolici do kojih u 99,9% ne dodje. Zaboga, postoji anestezija.

    Transformacija u smislu volje i redovnosti u održavanje higijene, koju su neki moji pacijenti doživeli, kao i to da dolaze bez straha i praktično dremaju na stolici (a pre godinu dana su drhtali), daje nam neverovatnu satisfakciju. Drugi trenutak koji nas oduševi je momenat kada se osoba koja je došla kod nas ponosno i široko nasmeje, a prethodno je rukom skrivala osmeh. To je stvarno divan osećaj; kao da nekome zaista menjam život, kao da dobija više samopouzdanja zbog mog rada. Za takve rezultate je potrebna velika upornost, a osetan je i pomalo opsesivan trenutak kada ne želite nijedan kutak usta da ostavite neočišćenim ili zanemaren karijes. Takođe, tu je osećaj koji mi ne dozvoljava da na loše izlečen kanal korena stavim plombu, a kamo li protetski rad.

    Što se pristupa tiče, sličan pristup imaju i moji roditelji, pa sam veliki deo tog ponašanja usvojila. Izabrala sam i koleginicu sličnih shvatanja, dr Anu Matković. Tako da se svi razumemo i dobro funkcionišemo.

    Pacijenti često dolaze uplašeni a moj zadatak je da ih oraspoložim, utešim i dobro objasnim šta radim. Ovo je posao za uporno detaljne ljude i ja se ponosim što sam, u ordinaciji, takva. Ne trošim ovu osobinu u svim životnim aspektima, već samo na poslu.

    -nastavak- 

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *