Ruski kolači, moji prvi zapamćeni medenjaci, najzad su došli k meni.
Zanimljivo je kako nam dešavanja sa kojima smo se upoznali u detinjstvu pišu putanju kretanja za dalji život. Ponekad ta dešavanja ostanu utisnuta u nama poput žiga, ožiljka, a neretko i rane koju niko ne vida, te ona nikako da zaraste. Sve to smestili smo negde tamo, duboko u podsvest, nesluteći da je baš podsvest ta koja nas određuje u svemu. Period nakon Božića, do Pravoslavne Nove godine, u mom sećanju miriše na posebne medenjake tzv. ruske kolače. Sećam se da su se mogli naći u većim kesama, uglavnom na nižim policama tadašnjih Centropromovih gondola. I to samo u novogodišnjem periodu.
E, te medenjake sam obožavala. Još pamtim momente kada bih otvarala kesu samo kako bih osetila njihovu aromu. Da se razumemo, to su bili izuzetno jeftini kolači. Ništa pretenciozno ili grandovski. Međutim, ta radost koju su mi donosili nije se mogla novcem kupiti. Bilo je onih sa (belom/tamnom) glazurom i bez glazure. Ove druge sam mnogo više volela. Baš kao i danas. Nestali su početkom devedesetih, kao i mnoge druge stvari.
Od tada sam isprobala bezbroj recepata ne bih li prepoznala ukus barem sličan onome. Verujući da ništa nije uzalud a ni slučajno, svake godine sam tragala za tim kolačem. Neko bi rekao da ne umem da odustanem… U susret mi je naišao ovaj recept, koji sam pretprošle godine pronašla kod @just.katebake i taj ukus je ono što sam tražila! Da li je recept došao kao nagrada za upornost, opsesivnost, strast ili istrajnost, doslednost, lojalnost i ljubav prema sebi – ostaviću na vama da procenite. U jednom se, verujem, možemo složiti – ljubav je ono zbog čega tragamo, precizno lutajući stazama života.
Potrebne namirnice:
200 g brašna
180 g šećera
100 ml tople vode
1 kašika začina za medenjake
25 g otopljenog putera
1 manje jaje
½ kašičice sode bikarbone
1 kašika soka od limuna
Recept u celosti pogledajte kod Kate, kojoj se ovim putem zahvaljujem što me je usrećila.
