PROPEĆ-vranjanska pita
Za ovu pitu vezuju me isključivo zadovoljstvo, ljubav i odličan ukus… Nisam je jela u detinjstvu, nisam uživala u njenim čarima tada, ali sam zato do danas nadoknadila sve propušteno od onog trena kada sam za nju čula i prvi put probala – propeć.
Na osnovu mog, apsolutno subjektivnog, mišljenja sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da je propeć vredan komplikovanih zapetljancija u pripremi, mada i to mi se dalo savladati nakon dva-tri pripremljena propeća.
Mislim u da bismo mogli da ga uvedemo na velika vrata u današnji ritam života… Odmorili bi i dušu, a i čula; smirili bismo frku u glavi i smanjili brzinu koja nas kao pomahnitali tornado pokupi, bez imalo milosti, a jako dobro znamo da smo podložni propadanju… Oprostite mi na digresiji.
Vraćam se na temu. Propeć kao Slow food i Soul food from Serbia… Propeć je odomaćena pita u JI Srbiji (Vranje, Bujanovac, …) ali i na Kosovu i Metohiji, odakle i potiče. Jedna od varijacija na ovu temu je ačak-pita, takođe iz navedenih oblasti, koja se radi od katmer-kora (karanfil-kora), preklapa na skoro identičan način, osim što se sredina pite ostavi prazna tj. ne pokrivena poslednjom korom, pa je zbog toga poznata i kao pita gologlavka.
Ostalo mi je samo da vas prepustim receptu i nadam se da će vas privući. Prijatno!
Potrebno: Za testo: ± 350-400 g belog brašna, 2 dl tople vode, kafena kašika soli, 0.5 dl ulja ili 1 ravna supena kašika masti, 1 žumance, brašno za rad (po potrebi), mast za premazivanje Za fil: 250 g sira, 2 veze zelja. Za prelivanje: 2 jaja, 2 dl mleka, malo soli.
Priprema: Od navedenih sastojaka za testo, umesiti fino, mekano testo. Ukoliko Vam zafali vode, dodajte po potrebi. Ovo navodim iz razloga što se uvek razlikuje količina potrebne vode u odnosu na količinu brašna koje koristim. Poenta je da testo bude fino, glatko za rad i ne previše tvrdo. Zatim, ovako umešeno testo uvaljati da dobije valjkast oblik i podeliti na 12 loptica (veličine manjeg jajeta) i 3 loptice (veličine velikog jajeta). 12 loptica razvući oklagijom u kružni oblik, na debljinu do 3 mm, pa svaku koru ravnomerno premazivati mašću i ređati ih jednu na drugu (gomilati). Poslednju koru nije potrebno namastiti. 3 loptice razvući u kružni oblik, na debljinu do 5 mm, širine pleha u kom će se pita peći. Ukoliko je moguće, što zbog autentičnosti recepta, što zbog lakšeg načina pripreme, odaberite okrugli pleh tj. tepsiju. Dno tepsije bogato premazati mašću. Ja sam koristila pleh prečnika 30 cm. 12 kora, naredjanih jedna na drugu, lagano razvući što više i tanje, tako da bude šira do 10 cm u odnosu na rub tepsije. Znači, da viri sa strane tj. preko tepsije. Tako razvučenu koru, staviti na dno namašćene tepsije, poprskati rastopljenom mašću (otprilike, ne preterivati), pa nafilovati. Na to staviti prvu od tri veće razvučene kore, izbockati viljuškom na par mesta, poprskati rastopljenom mašću i nafilovati, pa ponoviti postupak dok se neutroše 3 velike kore. Poslednju ne prskati mašću i ne stavljati fil, već samo viljuškom izbockati skroz do dna tepsije, zaliti sa polovinom smese od umućenih jaja i mleka, pa pitu zatvoriti viškom testa. Testo treba „posuvratiti“ i podesiti da bude ravnomerno složeno u „falta stilu“. Testo prebaciti do sredine tepsije, sa svih strana podjednako. Zaliti sa drugom polovinom smese od umućenih jaja i mleka, pa peći u ugrejanoj rerni na 250 stepeni C, desetak minuta, a zatim smanjiti temperaturu na 200 stepeni C i peći još dvadeset minuta. Pitu ostaviti u polu-otvorenoj rerni oko pet minuta, a zatim služiti uz jogurt ili kiselo mleko.
U okviru igrica, tema za jun 2013. godine bila je propeć, pa evo propeća i u drugim kuhinjicama 🙂 Na blogu Samo još jedan recept možete pogledati sjajno pripremljen propeć ali i još puno dobrih recepata. Drage moje, hvala vam na isprobavanju i utiscima koje ste podelile sa nama.
30 thoughts on “PROPEĆ-vranjanska pita”
Comments are closed.
Pita je fantastična! Na prvi pogled izgleda komplikovano međutim pažljivim čitanjem vidim da nije. Biće isprobana!
Čula sam za ovu pitu, čak sam jela kod pokojne baba-tetke, ali je ona nije umela lepo napraviti. U međuvremenu sam tražila recept i nisam uspela da nađem pravi. Mnogo hvala za ovaj, probaću sigurno.
Najlepši propeć jela sam kod pok dr Borjane Veličkovske iz Bujanovca, koja je bila velemajstor za pravljenje ovog specijaliteta.
Inače, sprema se i u svrljiškom kraju.
obožavam sve pite i ova mi je odlična…nisam nikada čula za nju ali, sviđa mi se….
Nisam se susretala sa ovakvim pitama ranije; izgleda fenomenalno!
Ja isto nisam cula za ovu pitu ali prilicno sam sigurna da bih se odusevila. Volim sve, ali sve te pite u slanom izdanju. Bas sam slaba na njih. Laninu Katmer pitu sam pravila i jako mi se dopala…
Čula sam za ovu pitu, tačnije, gledala sam neku reportažu o Vranju i ona je bila predstavljena kao specijalitet iz ovog kraja, doduše, prazna.Ova vaša, mi se posebno dopala tako da ću je sigurno isprobati bez obzira na tegljenje, koje, ruku na srce izbegavam:)
Čula za ovu pitu, ali je nisam isprobala! Ali kad vidim ovako fantastičnu izvedbu – znam da hoću, vrlo uskoro! 🙂
Nale, divna je i narocito mi se svidjaju te "faltice" odgore, moracu da je isprobam prvom prilikom a ti si je napravila skroz profi!:)))
Uh, odlicna je.Obozavam pite.
Nale predivno izgleda ova pita,ovaj gornji izgled mi se posebno sviđa,stvarno si ju napravila savršeno..pitu si evo odmah bilježim,baš ću je isprobati,jer moji obožavaju ovakva jela..hvala ti ,puno te pozdravljam!
Joj,kako ja volim propeć! Moja tetka sa Vlasinskog jezera ga pravi savršeno i to sa koprivama. A ovaj me tako podseća na njega…
Volim sve pite, bureke i uopšte sve što se upakuje u bilo kakve kore, a ovo baš dobro i izgleda i zvuči!
Nego, moram da pitam da li je greška u količini vode, ili se podrazumeva da se dodaje "vode po potrebi"? Ali onda zašto je navedeno onih 50-100 ml, baš me zbunjuje taj podatak?
Drugo, od onog preliva – koliko ode ununtra, a koliko spolja? Pola-pola ili više unutra a manje spolja? Pitam jer ja sad to pokušavam da zamislim, i sve mislim ako to spolja zalijem bogato, da će mi zagoreti sve ono što ode između tepsije i testa, znajući kako žumanca brzo vole da zagore.
Hvala i pozdrav!
Majo, ukupna kolicina vode zavisi od vrste brasna. Kolicina od 500 g brasna odnosi se na ceo proces pripreme, tj. i zamesivanje testa i oklagijanje. Pocinjem sa 5o ml vode, dodam ulje… i onda opet voda, precizno ne mogu navesti jer svaki put moze biti malo drugacije. Znaci, racunaj da zamesis startno testo sa 350-400 g brasna i 100 ml vode + ulje/mast, jaje pa ces osetiti jos koliko je potrebno vode. Ne sme biti tvrdo.
Preko zatvorene pite ide najveci deo smese i nemoj se plasiti da ce zagoreti jer su kore sa masti i one obave dobar deo posla. Preko prethodne kore tj. one koju nefaltamo nego samo polozimo ide tek onoliko da se nalije (recimo jedna kutlaca srednje velicine). Ako ti se ovo cini rizicnim evo ti sigurice – po pola smese na obe kore i to je to.
Nadam se da sam pojasnila, ovih dana cu azurirati recept i videti gde koje pojasnjenje fali. U svakom slucaju pitanja su uvek dobrodosla.
Nema na cemu i drugi put. Pozdrav!
Konačno sam je napravila!! 🙂 Jedva čekam 30ti da je okačim i kod mene na blog! :)) Pita sa dušom i karakterom!! Malo je reći da sam oduševljena! Razmišljala sam da li će korice biti dovoljno meke, pošto ipak nisu tanke kao one klasične razvlačene kore, ali sve je – savršeno! Spoljašnja korica je blago hrskava i sipkava, a unutrašnje meke i sočne. Hvala na receptu!! <3
Najdraze mi je sto ti se recept dopao i sto si zadovoljna njime:) Hvala ti sto si prenela svoje utiske. Pohvale uvek puno znače:) Veliki pozdrav! <3
Imam pitanje – nema kvasca? Sutra pravim i već znam da ćemo se udaviti u njoj.
Nema, nema kavasca. Prijatno vam zelim;)
Zanima me koliko puta Vi mijenjate recept kad ga jednom objavite?
Ja imam isprintan ovaj recept i tamo piše 1/2 kg brašna, a ovdje sada piše nešto sasvim drugo – a količina "tekućih" sastojaka ista je i u verziji koju imam i ovdje. Vidim da je to naknadno mijenjano (smanjena količina brašna); ja nisam nikako uspjela zamijesiti tijesto od 500 g brašna, 0,5-1 dl vode, 1 žumanjka, 1 ravne žlice masti i 0,5 dl ulja – meni je na 500 g brašna, uz žumanjak, ulje i mast trebalo 250 ml vode.
Ok, recept ste isprobali i poslikali i nakeljili na blog. No, ako nemate iskustva, prije objave mogli ste recept isprobati više puta, a ne navoditi krive omjere i onda naknadno to ispravljati.
Pa, sta bih vam rekla… 02.06. – komentar pogledajte! Mada, Vi ste vec sve to ponovili u Vasem komentaru.
Oprostite, rec nakeljiti ne razumem, prevedite mi na srpski…
Uz to, o Vasim slobodnim procenama mene i mog rada najlepse hvala.
Vidim da ste Propec ipak napravili, bez obzira na moje neiskustvo i lose mere. Samo ste mogli reci koju i o Propecu i da li je po Vasem ukusu ili ne.
Ja, kao autor uopste nisam bitna… I Veliki narodni kuvar odudara od mera koje su prikazane, pa ipak rado pravimo klopu koja se nalazi u receptima sa njegovih strana!
Prijatno, hvala na poseti i komentaru, svratite jos ponekad.
Ovo je iz mog kraja. Fenomenalno 🙂
I ja sam imala problem kao i ovaj netko prije mene. Isprintala sam recept prije par godina (nikako da dođe na red za isprobavanje) i u njemu piše ½ kg brašna, 1 žumanjak, 0,5 dl ulja i 0,5-1 dl vode(!). Pa na tu količinu sastojaka 1 dl nije dosta, a kamoli 0,5 dl vode. Da, zamijesila sam tijesto, ali sam dodala 3 puta(!) više vode. Točno je da količina tekućine ovisi o brašnu, ali zaista ne postoji brašno kojem će na omjer od ½ kg brašna, 1 žumanjka, 0,5 dl ulja dovoljno biti 0,5-1 dl vode. Ako ne znaš koliko vode ide, onda si mogla napisati samo „voda“, jer ovih 0,5-1 dl na ½ kg brašna, 1 žumanjak i 0,5 dl ulja izgledaju jednostavno smiješno.
I da, omjer sastojaka je naknadno promijenjen. I sad ti glumiš uvrijeđenu frajlu (ili gospođu, kak god hoćeš) jer je netko izrazio sumnju u tvoje iskustvo i sposobnosti. Al ako ti, dok si pisala recept, po zdravom razumu nisi znala da na ½ kg brašna, 1 žumanjak i 0,5 dl ulja: 0,5-1 dl vode nije dovoljno, onda zaista nemaš iskustva (i opet ponavljam: tu nije stvar u vrsti brašna, jer takvo brašno za koje bi na ½ kg bilo dovoljno 0,5-1 dl vode – ne postoji!). A ako se ti držiš te svoje priče da postoji neko čarobno brašno kod kojeg je na 500 g brašna zaista dosta 0,5-1 dl vode – zašto si onda uopće promijenila količinu brašna i vode u receptu, zašto ne ustraješ na svom nekom čarobnom brašnu koje ne pije puno tekućine??? Što se više ne prodaje to neko tvoje čarobno brašno na koje na 500 g ide 0,5-1 dl vode, pa sad u ovoj verziji na 350-400 g brašna idu čaaaak 2 dl vode.
Budući da nitko drugi nije, objasnit ću ovo što ti nije jasno.
Nakeljiti znači nalepiti, ali u negativnom smislu: tj. vi blogeri nalepite, okačite (il kako god hoćeš) recept na blog ili facebook itd., a to radite brzopleto bez provjeravanja recepta kao da vam je jedini cilj da se taj recept brže-bolje nađe na internetu (nema veze što nije točan, al bitno da je na internetu jer vi svi blogeri patite za brojem sljedbenika/lajkova pa ako imate više recepata na blogu, veće su šanse da će neko npr. pomoću googlea doći na vaš blog i onda ćete imate hrpetine posjeta). Nisi ti jedina, većina blogera tako radi.
Kao da vi blogeri pišete blog na normi, u smislu „moram u što kraćem vremenu nalepiti što više recepata na blog (nema veze kakvi su)“.
Oduvijek sam smatrala da bi trebala postojati pravila za stavljanje recepata na blog, al problem je u tome što se ne bi moglo provjeriti tko se drži tih pravila, a tko ne, npr. jedno od pravila bi trebalo biti da bloger ne smije staviti recept na blog, ako nije jelo po tom receptu napravio barem 10 puta. Jer većina vas blogera, dočim prvi put nešto skuha/pripremi po nekom receptu, odmah to slika i to istog časa ide na blog.
Najnevjerojatnije mi je kad bloger sam zaključi da nije nečim zadovoljan u receptu i onda objašnjava u postu što nije dobro i kako će ona ili on drugi put to napraviti: Pa čemu objašnjavaš kako ćeš ti to napraviti neki drugi put, pa pričekaj onda par mjeseci ili godina dok to zaista stigneš isprobati na taj drugi način i onda stavi recept na blog. Takvih blogerskih recepata s tim uputama „što ću i kako ću drugi put to napraviti“ ima na tone, a meni su zaista bez veze, očito je vama blogerima uistinu jedini cilj da u što kraćem vremenu natrpate što više bilokakvih recepata na blog.
A ovo je pogotovo najbolje, kosa mi se diže na glavi od takvih objašnjenja: „ako grešaka ima svud kao npr. u Narodnom kuvaru, onda ih može biti i ovdje“.
Očito je problem u meni, al ja težim boljemu, a ne da se opravdavam time da i drugdje ima grešaka pa ih može biti i kod mene. To je ko ono: „ako drugi skoče kroz prozor ili se bace s mosta, onda ću i ja“, ili ona “kud svi, tud i mali Mujo“. Al ja nisam tip osobe kojoj je izlika „ak se svi drugi bace kroz prozor, onda ću i ja i nisam ko mali Mujo“. Ako mogu nešto bolje napraviti, onda ću to napraviti bolje. Al dobro, tebi je samo bitno da je okačeno na blog, nema veze što je pogrešno. Pa ok, blog je tvoj, možeš pisati kojekakve neprovjerene informacije.
Pita je odlična, al uz dodatak 3 puta više vode u tijesto (kao što si naknadno navela). Po tvojem prvotnom receptu ne bi valjala, jer se ne bi dobilo tijesto, nego nekakav mrvičasta masa. A to što je pita dobra, nema veze s tobom jer ti nisi izmislila taj recept (ova tvoja verzija s 500 g brašna i 0,5-1 dl vode jest tvoja izmišljotina, al to ne bi ništa valjalo).
Poštovana, shvatam Vašu potrebu da iznesete svoje viđenje, zaključke i ponudite savete. Uostalom, tome komentari i služe. Očigledno je da znate da ovaj blog nema ništa protiv slobodnog izražavanja i razmene mišljenja sve dok to ne prelazi granicu primerenog ponašanja, te ste se odlučili da svoje viđenje rada celokupne scene food blogera iznesete baš ovde. Hvala što ste mi učinili taj plezir. Većina rečenog je na prvi pogled logično izneto ali samo na prvi pogled. Neću Vam dati za pravo da se služite nekim od navedenih argumenata da bi mene i ovaj blog svrstali u koš koji opisujete.
Vaše viđenje mene kao uvređene frajle ili gospođe je izbor koji ste napravili a ne objektivno donesen sud na osnovu prethodno predočene priče.
Možda niste sa namerom želeli ostaviti upečatljiv utisak ali to ste učinili.
Hvala na poseti, uvek ste dobrodošli.
Preedooobrooo 🙂
Stari dobri prepeć -propeć – pita bez premca.
Slažem se, draga Sunčice. Ima više imena (propeć, prepeć, prpeć…) ali ukus je jedan ☺
Ima više naziva a i više ukusa. Ovo je baš daleko od seoskog propeća sa juga Srbije, no dobro makar ljudi da čuju za tu vrstu pite.
Hvala za posetu i komentar. Da li bi podelili Vaše viđenje/znanje kako bismo stekli što bolji i bliži utisak o značaju i autentičnosti ove pite?
[…] je isproban u sklopu igrice za gastro blogere „kuVarijacije“ sa bloga „COOLINARIJA“. Odlična je, jako nam se […]