Srbija kao turistički (ne)postojeća autentičnost
Verujem da vam je drago kada na ovim stranama, pored kulinarskog, ugledate nešto od (nazovi) turističkog sadržaja, koji s vremena na vreme zna da ukrasi stranice bloga.
Da se razumemo, ja sam totalni laik što se tiče turizma kao delatnosti i nemam nameru da postanem stručno lice iz te oblasti, jerbo moj avanturistički duh i (ponekad) euforična srčanost teško da mogu stati u tamo neko turističko koferče. 😉
Inače, turizam je ozbiljna matematika, analitika i logistika ako se mene pita i zato bih tu delatnost ostavila drugima na bakĆanje jer ja sam totales free spirit persona. Eventualni doprinos turizmu koji od mene možete jednog dana očekivati odnosi se na savršeno nesavršeno, utopijsko, domaćinsko, s Prirodom povezano, ruralno, gastronomsko mestašce koje bi putniku namerniku umilo dušu i nahranilo gušu. Pa, malo li je od mene?
Nego, ovo što želim da podelim sa vama nalazi se u nastavku i odnosi se na sliku koju srpski turizam pronosi svetom. Priznajem da nisam preterano oduševljena slikom tj. planom i programom koji se koriste u svrhu prezentacije, onoga što Srbija (potencijalno i aktuelno) nudi, a koju tu i tamo ugledam na domaćim i belosvetskim medijskim pendžerima.
Za razliku od, uglavnom, tematski jednog te istog, (pre)često upotrebljavanog, praznog ili polupraznog teksta – presudnog elementa koji, pored (ne)vešto vizuelno dočarane lokacije, “peca” (domaće i strane) turiste, tekst koji sam o Srbiji pročitala u julskom broju Europe Magazin-a nadahnuo me je toplom i realnom pričom o temama na osnovu kojih svaki stranac stvara prvi utisak o Srbiji. Pri tom, čitajući tekst više je nego jasno da čitalac sam donosi konačan sud o obrađenoj temi.
Spomenuti članak možete pročitati klikom na donju sliku.
Da volim svoje pretke, volim. Da se ponosim apsolutno svime što su mi u amanet ostavili, ne baš. Ali sve to sa odgovornošću prihvatim. Da sam im zahvalna što su posle svakog pada ustajali i kroz svoje borbe izvojevali mene, jesam.
Zato, tradicija nije tek običajno-ritualna stvar ili puka navika. Tradicija su lekcije, informacije, istine, obmane, naravoučenija i poštovanje za ovo što smo mi danas. Naravno, moje mišljenje ne mora biti i vaše mišljenje. A u skladu sa tim isticanje i očuvanje spomenutih vrednosti.
Ono što bih volela da nam je zajedničko jeste svest o autentičnosti. Svaka autentičnost, naročito u poslovanju, donosi dobitak jer predstavlja posebnost – osobe, regije, zemlje, naroda, lidera, rukovodioca, poslovnog čoveka, umetnika… Negovanje i isticanje različitosti čini lepotu lepšom, svest širom, putovanje uzbudljivim a život magičnim.
Sasvim sam sigurna da tradicija našeg naroda, prikazana kroz turistički primamljive motive, jeste pravi poziv putnicima da nam dođu u goste. Onda, idemo samo opušteno. Znamo mi za red(osled). 😉
Photo: Print Screens – visiteurope.cld.bz/Europe-Magazine-July-2021