PICA BUREK
Ponekad se uželim tzv. nezdrave hrane. Ne trudim se da sebe po svaku cenu udaljim od toga. S’ vremena na vreme ugodim sebi i ne prekoravam samu sebe zbog toga.
Pica burek je jedna od mojih tzv. grešnih želja koje umem da odagnam ali ponekad, kao što rekoh, ne želim da se opirem.
Prepustim se i uživam. Ukoliko i vi poželite da se prepustite ovim užicima, recept je tu.
Potrebne namirnice:
15-ak listova kora za pite
200 ml vode
80 ml (+ za premaz tepsije) ulja
100 g kačkavalja
150 g tzv. pica šunke
8 supenih kašika kečapa
origano prema ukusu
Način pripreme:
Tepsiju premazati uljem sa svih strana. U posudicu usuti vodu i ulje, pa promešati. Izrendati kačkavalj i šunku. U drugoj posudi kečap pomešati sa origanom. U tepsiju položiti dve kore za pitu i svaku premazati pripemljenom mešavinom ulja i vode. Na treću i četvrtu koru (premazanu mešavinom vode i ulja) naneti kačkavalj i ravnomerno ga rasporediti. Nakon toga ređati još dve kore i premazati ih vodom i uljem. Sedmu i osmu koru premazati kečapom i nastaviti ređanje kao u prethodnom postupku. Zatim, na jedanaestu i dvanaestu koru (premazanu mešavinom vode i ulja) naneti šunku i ravnomerno rasporediti. Ćoškove kora koji su izvan tepsije preklopiti ka srediti. Na to dodati još dve kore i svaku premazati mešavinom ulja i vode, pa podvući pod burek. Peći u prethodno ugrejanoj rerni na 220º C sve dok burek ne dobije zlatno-braon boju tj. 20-25 minuta. Nakon pečenja prevrnuti burek, seći parčad željene veličine i služiti dok je vruće.
Napomena:
Burek na fotografijama spreman je za jednu osobu i korišćeno je osam kora za pitu. Mere navedene u receptu dovoljne su za tri-četiri dobro gladne osobe.
8 thoughts on “PICA BUREK”
Comments are closed.
U zadnje vreme jako pazim šta jedem, ali jednom u dve tri nedelje dam sebi oduška..ne preteram,ali pojedem malo, samo da zadovoljim dušu. Burek mi se jako sviđa.
Naravno, treba se nekad i opustiti. Hvala, Zoki. ☺
Volim i pizzu i burek, pa onda je najbolje malo jednog, malo drugog. :))
Nemam ništa protiv. Razuman predlog. Uhhh, baš bi bio gušt. ☺
:)))) Dobar ti je uvod 🙂
Ja sam slaba na slatkiše, trudim se da ih eskiviram, ukoliko ih pravim smanjujem meru upola, ako recept to dopušta, a žudnja ostaje i opstaje 🙂
Gola istina, kad ti kažem. ☺
Samo umereno od svega što čoveku prija i to bi bilo tzv. zlatno pravilo… Ali bilo je dana kada mi je to bilo teško izvodljivo u praksi 😉
Ma ja moram djeci ugoditi. Kada one hoće pojesti i zelenog i ribu, subotom obično spremim pizzu. Nama dodam rikule ili neko povrće, a one uživaju u ručku pizzi. Ostale se dane moraju "patiti".
Naravno, svakom treba malo oduška ☺