Ako u nečemu uživam onda su to oni momenti kada pripremam tart(ove). Nije bitno je li slani ili slatki tart u pitanju, ali kako nisam neki sladokusac razumljivo je zašto češće pripremam slane tartove. Zašto tartovi? Pa, izuzetno su praktični da se iskoriste raznorazni ostaci hrane, uvek su atraktivni, jednostavni za pripremu i uvek ukusni. Zato, evo još jedne lepe kombinacije ukusa u obliku otvorene pite tj. tarta. Ovog puta pripremala sam ….
Razmišljam kako bih opisala ukuse koje su mi pružili mafini od tikvica sa feta sirom… I dok tako razmišljam, sve i svašta mi pada na pamet samo ono o čemu sam počela da razmišljam biva sve dalje. A kako i ne bi? Ne čudim se sebi što sam ovih dana sve kraća s koncentracijom. Naiđu u životu tako neke gluposti oko kojih čovek ne može ništa drugo nego da se cima, lomi ….
Neretko je tako malo potrebno da mi ulepša dan pa da sebi ne postavljam ona pitanja poput zašto, kako, zbog čega… Sve češće se predajem neizvesnosti potpuno spokojna i u miru sama sa sobom a onda i sa vascelim svetom. Većini ljudi koje poznajem ovo pomalo deluje ne baš normalno a neki su umeli da budu i zabrinuti. Hvala im na tome. Nema potrebe. Sasvim sam ok… Ja, sama sa sobom; sebi ….
Nekako s proleća… ☺ Da li se i vi radujete lepšim danima i dolasku proleća? Moram priznati da sam ove godine jedva čekala da ugledam vedro nebo i uhvatim prvi sunčan dan ne bih li malo prodisala. Umorila me zima. Ne toliko zbog padavina i hladnoće jer ja s tim stvarno nemam problem (obožavam sneg) već više zbog nekog unutrašnjeg pomalo glupog, nevoljnog, iscrpljujućeg nemira koji me je drmao proteklih meseci. A, ….
Juče sam imala neki mnogo čudan dan. Ono “mnogo čudan” je najblaži mogući opis “ludila” koje sam osetila oko sebe, a u jednom momentu sam dozvolila da ta atmosfera i okolnosti dopru unutar mene. Začuđeno gledam oko sebe, posmatram ljude i događaje, gradove i sela, pa sve teže razumem šta se zapravo događa. Nekada me, bez obzira na moju davno donetu odluku da kroz život furam samo pravo, mnoge neprijatnosti ili emotivne ….
Nedavno me je spopao tzv. neizdrž za cveklom – divnom, ukusnom, voljenom i koloritnom lepotiom koju rado jedem od kako me pamćenje služi. Doduše, nekada sam najviše volela salatu od rendane cvekle, rena, pavlake, majoneza uz tortilja čips ali kako su me takva zezanja i slične kombinacije sa ukusima napustila sada najčešće jedem pečenu cveklu s balzamikom i malo meda. Kako nisam uspela da se otarasim onog neizdrža za cveklom nastala je ….